Elementi biznis plana

Izrada biznis plana deluje mnogo teže nego što jeste. Za jednu malu firmu, biznis plan ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem. To je svega nekoliko stranica na kojima će preduzetnik napisati šta želi da radi i kako će to izvesti.

Pravljenje biznis plana je vredno truda. Dobar plan će dovesti do razvoja posla. On će omogućiti preduzetniku da razmisli o svim mogućnostima koje ima. Biznis plan mu daje pravac koji sledi i govori da li se njegov posao razvija po planu.

Elementi kvalitetnog biznis plana

Business plan1. UVODNI DEO

U uvodnom delu stoje osnovni podaci o kompaniji: naziv, sedište, brojevi telefona, brojevi računa, pravni oblik organizovanja, vlasnička struktura kapitala, imena vlasnika, procenat učešća u vlasništvu firme, imena menadžera i dr. U uvodnom delu se prikazuje i sadržaj biznis plana, daje se i kratak prikaz ciljeva biznis plana, kao i kratki argumenti kojima se dokazuje da su ti ciljevi realni sa aspekta mogućnosti kompanije i zahteva tržišta i da će realizacija tih ciljeva dovesti do značajnih poslovnih rezultata kompanije.

2. OPIS POSLOVNE AKTIVNOSTI KOMPANIJE

U drugom segmentu biznis plana je uopšteni prikaz proizvoda ili usluge, delatnost u kojoj kompanija posluje, istorijat firme, ciljevi poslovanja, osvrt na privrednu granu u kojoj se posluje, pozicioniranje proizvoda, politika cena, menadžment, finansijski plan.

3. ANALIZA TRŽIŠTA I MARKETING  

Analiza tržišta, kao treći segment biznis plana, obuhvata: analizu novog proizvoda, analizu povećanja obima proizvodnje postojećeg asortimana, analizu ciljnih tržišta, veličinu tržišta, analizu konkurencije, procenu tržišnog udela, plan prodaje, marketinšku strategiju (promocija, reklama).
Marketing je proces stvaranja kupaca. Samim tim, jedan od najvažnijih segmenata biznis plana je definisanje marketinške strategije.

Ne postoji „pravi” način da se pristupi marketinškoj strategiji. Ona treba da bude deo tekućeg procesa planiranja posla, jedinstvenog konkretnoj kompaniji. Ipak, postoji nekoliko koraka koje bi trebalo pratiti.

Marketinška strategija bi trebalo da sadrži:

  • strategiju prodora na tržište,
  • strategiju rasta koja, dalje, obuhvata načine za poboljšanje ljudskih resursa, strategiju kupovine drugih kompanija, pitanje da li ćemo razvijati franšize ili kooperantsku mrežu, strategiju plasmana sličnih proizvoda različitim ciljnim grupama (horizontalna) i/ili strategiju plasmana proizvoda istoj ciljnoj grupi, ali drugačijim distributivnim metodama (vertikalna),
  • strategiju distribucije,
  • strategiju komunikacije sa tržištem – U obraćanju kupcima uobičajena je kombinacija sledećih metoda: promocije, reklamiranje, odnosi sa javnošću, direktna prodaja, kao i štampani materijal poput brošura, katologa, lifleta itd; sledeći korak je onlajn ili internet marketing.

4. ISTRAŽIVANJE, DIZAJN, RAZVOJ I PROIZVODNJA

U ovom elementu biznis plana se prikazuje plan fizičkog obima proizvodnje, struktura proizvodnje, analiza lokacije, potrebe proizvodnje u smislu opreme i sredstava za rad, troškovi proizvodnje, plan troškova, dobavljači, transport, radna snaga.

5. MENADŽMENT

Jedan od najvažnijih segmenata biznis plana je deo u kojem će se predstaviti menadžeri i oni sa kojima oni rade. Odlična ideja za posao ne vredi ništa ako se ne ubede investitori da kompanija ima tim kojim to može ostvariti. U ovom delu treba odgovoriti na sledeća pitanja:

Ko rukovodi poslovanjem?

Kompanijom može upravljati vlasnik ili lice koje je ovlastio vlasnikaž. U biznis planu treba definisati hijerarhijsku strukturu rukovodećeg kadra i segmente poslovanja za koje su neposredno zaduženi. Ovaj segment biznis plana je važan za investitore ili kreditore, jer je za njih važno ko upravlja kompanijom, odnosno ko upravlja kapitalom koji oni daju na zajam, odnosno kao investiciju.
Broj zaposlenih i njihove kvalifikacije?
Kada se govori o broju zaposlenih, potrebno je poći od prethodno utvrđene organizacione strukture kompanije. Ukoliko je reč o već postojećoj kompaniji, treba poći od ukupnog zadatka, ukupne misije kompanije i definisati šta sve treba raditi i u kom obimu, a onda, na osnovu toga, odrediti potrebe za kadrovima. Ukoliko je reč o kompaniji u osnivanju, broj i struktura zaposlenih se definiše na osnovu planiranog obima poslovanja.

Koje će konsultante angažovati kompanija?

Ponekad stručnjaci kompanije nisu dovoljno kompetentni za rešavanje pojedinih problema, nastalih u poslovanju kompanije. Stoga se u tim slučajevima angažuju spoljni stručnjaci. U biznis planu se definišu kriterijumi za ocenu opravdanosti angažovanja spoljnih konsultanata i specijalista.

6. SWOT ANALIZA

SWOT analiza je postupak u identifikovanju snaga, slabosti, šansi i opasnosti u poslovanju kompanije.

Pogodna je i za analizu biznis ideja. Predmet SWOT analize može biti kompanija u celini, ali i pojedini njegovi delovi, proizvodi itd.

Ova analiza treba da pokaže šta kompanija treba da preduzme kako bi se pojačala njena prednost, eliminisale slabosti, iskoristile šanse i prilike iz okruženja i neutralisale ili ublažile opasnosti iz spoljne okoline.

Prednosti su pod kontrolom kompanije. To su interne stvari u kompaniji. To je ono u čemu je kompanija jaka. Prednosti treba u potpunosti iskoristiti.

Slabosti su takođe pod kontrolom kompanije i one se odnose na unutrašnje stvari u kompaniji. One predstavljaju nedostatak ili manjak nečega. Treba ih eliminisati u što je moguće većoj meri.

Šanse su van kontrole kompanije. To su eksterni faktori na koje kompanija uglavnom nema uticaja.

Pozitivne eksterne faktore kompanija treba da iskoristi da bi se održao njen poslovni poduhvat.

Opasnosti ili pretnje su negativni eksterni faktori u okruženju. Oni nepovoljno utiču na poslovanje kompanije i zato ih treba eliminisati. Za razliku od slabosti, opasnosti su van kontrole preduzetnika.

Kompanija treba da nađe načine da se zaštiti od pretnji, da ih izbegne ili smanji njihov negativan uticaj.

7. FINANSIJSKA ANALIZA

Iako postoji barem deset različitih segmenata finansijske analize, tri se izdvajaju kao najvažnija i obavezna. To su bilans stanja, bilans uspeha i keš flou (protok gotovine). Korisna je i prelomna tačka rentabilnosti, tj. grafikon koji daje presek ulaganja i troškova, sa jedne, i zarade, sa druge strane, i pokazuje kada ćemo preći „minus”. Reč je o projekcijama koje zavise od predviđanja prodaje.

U finansijskoj analizi  treba utvrditi i jasno definisati određene pretpostavke. Ove pretpostavke finansijske analize čine kratke konstatacije o uslovima pod kojima preduzetnik planira otpočinjanje biznisa. One obično treba da odražavaju sledeće dimenzije:

  • osnovne karakteristike preduzetničkog biznisa,
  • tržišnu situaciju u kojoj će se obavljati biznis,
  • kapitalne mogućnosti kojima se trenutno raspolaže,
  • potrebe za poslovnim prostorom, opremom, instalacijama, nameštajem i ostalim fiksnim fondovima,
  • potrebe za trajnim obrtnim sredstvima (cirkulirajućim kapitalom),
  • potrebe za finansijskim sredstvima za plate zaposlenih,
  • potrebe za sredstvima za pokriće ostalih aktivnosti,
  • datum planiranog ulaska u preduzetnički poduhvat (projekat),
  • datum ulaska u redovno eksploataciono (tekuće) poslovanje.


Finansijska analiza treba da pruži odgovore na sledeća pitanja:

  • Koliko je novca neophodno za otpočinjanje biznisa?
  • Koja je prelomna tačka rentabilnosti biznisa?
  • Koji je planirani bilans uspeha?
  • Koji je planirani bilans stanja?
  • Kakav je plan novčanih tokova?
  • Kakva su predviđanja profita?