Četiri lekcije iz psihologije za one koji traže posao

Sa jakom trenutnom konkurencijom u potrazi za poslom, regruterima koji traže nove radnike bi svaka pomoć dobrodošla. Od utvrđivanja šta da obučete za intervju, do osmišljavanja savršene biografije koja provlači pažnju, kandidati koji traže posao treba da obrate posebnu pažnju na svaki aspekt svoje potrage – uključujući i svoje ponašanje.

Eksperti za posao imaju gomilu saveta o tome kako treba da prezentujete sebe, ali oni nisu jedine osobe kojima treba da se obratite za pomoć kada dođe do pripreme za vaše upoznavanje sa potencijalnim poslodavcem. Psiholozi takođe imaju da ponude gomilu saveta.

Blog koji se tiče psihologije nudi deset saveta zajedno sa objašnjenjem svakog istraživanja koje stoji iza saveta. Evo četiri najbolja:

Vodite neformalan razgovor ali nemojte da sami sebe promovišete. Jedna studija je posmatrala 116 studenata koji su tek završili koledž i pokušavali da dobiju svoj prvi posao. Studenti koji su bili najbolji na intervjuu su se najviše dodvoravali: hvalili su organizaciju, davali komplimente osobi koja vodi intervju, pokazivali su entuzijazam, diskutovali o zajedničkim interesovanjima, osmehivali se i održavali kontakt očima. Nasuprot tome, izuzetno upadljivo samoprezentovanje je bilo iznenađujuće neefikasno. Postojala je mala razlika kada su u pitanju veštine, sposobnosti i pozitivna događanja za koja su bili odgovorni. Pa, iako poslodavci često pričaju kako su radno iskustvo i kvalifikacije najvažniji faktori u odabiru prave osobe za posao, ova studija pokazuje suprotno. Od njihove sposobnosti da vode neformalan razgovor je najviše zavisilo da li će biti primljeni ili ne.

Pričajte sami sa sobom. Većina nas vodi monologe s vremena na vreme kako bi doprineli preformansi u mnogim oblastima našeg života. Često se kaže da je razgovor sa samim sobom znak ludila ili da čitate previše nepouzdanih knjiga o tome kako da pomognete sebi. Pa, možda nije baš dobrog kvaliteta, ali kad su u pitanju intervjui za posao – i kad se zove ‘samostalni vodič za verbalno izražavanje’, izgleda da ipak deluje.  Možete sami sebi da kažete stvari poput ‘Mogu pun samopouzdanja da uđem u sobu’, i ‘ mogu da se nasmešim i čvrsto stegnem ruku onog ko me intervjuiše’. Samo nemojte da pričate sa sobom suviše glasno ili ispred potencijalnog poslodavca.

Uklonite lažni osmeh. Uobičajeni pozitivan govor tela vam može pomoći da ostavite dobar utisak: osmeh, kontakt očima, naginjanje napred i orijentacija tela. Pokazalo se da svako od ovih neverbalnih ponašanja pozitivno učenje na procenu od strane onog ko vrši intervju. Što će reći, pokušajte da izbegnete previše lažnog osmeha. Lažan osmeh za vreme intervjua se manje vrednuje od pravog osmeha.

Zauzmite odbrambeni stav (ukoliko je potrebno). Često se savetuje da se odbrameni stav u intervjuima izbegava. Ne bi trebalo da tražite izgovore za rupe u vašem iskustvu ili da se izvinjavate zbog svojih mana. Ovo nije uvek istina. U stvari, neko istraživanje predlaže da ne treba da brinete o tome što imate odbrambeni stav ukoliko situacija to nalaže. Kada su se pojavili problemi na simulaciji razgovora za posao, kandidati koji su se pravdali, iskazivali žaljenje i obećali da se to više neće ponoviti, su bili bolje ocenjeni od onih koji su izbegavali da zauzmu odbrambeni stav.

(Preuzeto sa sajta: BNET- 27.08.2011.)