Da li je uskraćivanje sna oblik mučenja?

Koliko je opasno uskraćivanje sna? Da li je to štetnije po vaše zdravlje i produktivnost od, recimo, posta?

Nedavno sam pročitao blog Tonija Švarca u Harvardskom Poslovnom Pregledu u kome je nagovestio da Amerikanci sami sebe muče tako što ne odlaze dovoljno rano na spavanje svako veče. U svom blogu  Amnesty International naziva uskraćivanje sna vidom mučenja gorim od posta od nedelju dana, Švarc citira bivšeg izraelskog premijera Menachem Begina iz njegovih memoara ‘Bele noći’ o uskraćivanju sna u KGB zatvoru:

‘U glavu ispitivanog zatvorenika počinje da se formira izmaglica. Njegov duh je na smrt izmoren, njegove noge su nestabilne, on ima jednu jedinu želju: da spava …Svako ko je iskusio ovu želju zna da ni glad ni žeđ ne mogu da se porede s tim.’

Ne, ne mislim da je većina Amerikanaca izmorena na smrt. Ali Švarc ima pravo. Amerikanci žrtvuju san, dobrobit i produktivnost često u ime boravka par sati više na poslu. Anketa iz 2008 koju je sprovela Nacionalna fondacija za spavanje je otkrila da američki radnici provode u proseku blizu 4.5 sati svake nedelje radeći dodatno od kuće pored 9.5 sati koliko u proseku traje radni dan kao i saznanje da zbog posla ostaju budni do kasno u noć.

Ali, da li je nadoknađivanje tih dodatnih sati najbolja stvar kad je u pitanju vaša produktivnost i vaš posao? Istraživanje glasno kaže NE:

Studije su pokazale da imamo odloženo vreme odziva kad spavamo 6 umesto 8 sati nekoliko noći zaredom.

Po jednoj studiji, učesnici kojima je bilo dozvoljeno da spavaju samo 6 sati noću, 12 noći zaredom, vreme odziva bilo je slabo kao kod onih koji su ostali budni celu jednu noć.

Jedna studija otkriva da neadekvatan san dovodi do opadanja kratkoročne memorije i povezuje se sa slabom performansom kod složenih testova kao i sa teškoćom održavanja pažnje.

Evo kratkog prekida kako bi spomenuli interesantno Švarcovo gledište: Veliki umetnici ne zakidaju na snu (kad bi to radili možda ne bi bili tako veliki). Pisao je:

Po pravilu, oni spavaju znatno više nego mi. Po Anders Eriksonovoj čuvenoj studiji o violinistima, vrhunski izvođači su spavali u proseku 8 ½ sati, uključujući 20 do 30 minuta popodnevne dremke, nekih dva sata dnevno više od prosečnog Amerikanca.

Vratimo se na listu posledica koje slede:

• Naša percepcija o tome koliko smo pospani počinje da se menja nekoliko dana kasnije, tj. razvijamo neku vrstu tolerancije prema osećanjima pospanosti, zbog čega postajemo nesvesni koliko su nam stanje opreza i performansi pogoršani.

• A sad preokret: u poređenju sa onima koji spavaju 7 do 8 sati, osobe koje spavanju kraće (obično manje od 7 sati) imaju povećan rizik od smrti.

U slučaju da ste se privikli na znake pospanosti, evo nekoliko znakova da ne spavate dovoljno:

• Ne dobijate najmanje 7 sati sna (nekima je potrebno 8, ali samo malom broju je potrebno manje od 7).
• Potrebna vam je kafa da se probudite ili da se pokrenete svakog jutra.
• Imate poteškoća da ostanete fokusirani i produktivni kada sedite izvesno  vreme.
• Možda ćete biti tužni ili razdražljivi.
• Memorija vam možda neće biti tako britka kao što bi trebalo da bude (možda ćete to pripisati godinama, ali možda je u pitanju nedostatak sna).

Uradite sledeće kako biste spavali:

• Prestanite s radom dva sata pred spavanje.
• Isključite elektronske uređaje sat vremena pre odlaska na spavanje kako bi se oslobodili negativne energije (ovo uključuje televiziju).

Da li vaš posao trpi kada ste pospani? Smatrate li da možete da radite dobro nekoliko sati noću?

(Preuzeto sa sajta: BNET- 07.05.2011.)