Da li nam elektronska komunikacija iscrpljuje duše­?

Više ne razgovaramo jedni s drugima.

Ljudima je to uglavnom OK. Prema stotinama ljudi koji su odgovorili na ovu modernu, ironičnu kolumnu na ovu temu, telefon nije samo anahronizam, on je smetnja. Mnogo je bolje pasti u zagrljaj tehnologije! Mnogo je efikasnije slati poruke i mejlove! Takođe postoji podataka koji kažu da nisu sami.

Ja lično mislim da je to užasno.

Imam tri kompjutera i (naravno) smartphone, i kao većina vas, vezan sam za njih 24 sata, sedam dana u nedelji. Upravo sam na brzinu pogledao svoj inbox i poslatu poštu i izgleda da sam bio u kontaktu sa oko 600 mejlova na ovaj ili onaj način u poslednjih 5 dana na samo ovom kompjuteru. To ne uključuje još par stotina sa kojima radim preko vikenda. U istom periodu, verovatno sam poslao ili primio manje od 30 ili 40 poziva na sekretarici. Prema tome, možda je 5% moje komunikacije van kuće verbalno. Volim tehnologiju ali kada vidim šta je uradila sa mojim ponašanjem malo mi pripadne muka.

Ranije su me ljudi  koji me poznaju napadali zbog ovog (a bogami i hoće), primio sam k znanju  da sam bio kriv što sam pisao previše mejlova i takođe predugačkih tokom godina. Ali, radim na tome, i mislim da se slažu da napredujem i da se mnogo češće javljam na telefon.

Zašto je komunikacija samo putem mejla toliko pogrešna?

1. Često je mnogo manje efikasna od javljanja na telefon. Mejl može da bude odličan alat. Ali koliko mejlova svi mi dobijamo ili primamo koji se pretvaraju u desetine povuci-potegni komentara, kada bi jedan poziv ili odlazak u nečiju kancelariju rešio stvar jednim brzim razgovorom. Prečesto koristimo mejl kako bi se sakrili iza virtuelnog (i bukvalnog) fajervola i šaljemo poruke koje nam više oduzimaju vreme nego što nam ga štede.

Imam kolegu koji ima divan, standardan način da ovo reši. Kada se lančani mejl pretvori u beskonačnu konverzaciju, on šalje jednostavan zahtev koji se sastoji od jedne rečenice: ‘Ovo je telefonski poziv.’

2. To može da bude opasno. Svi smo iskusili situacije gde neko pogrešno protumači neverbalnu poruku ili kada smo pritisnuli ‘pošalji’ dugme i zažalili što smo to uradili trenutak kasnije. Kada ne možete nekog da pogledate u oči ili čujete ton u glasu te osobe, rizik od pogrešnog shvatanja je visok. Svaka poruka koja nosi ovaj rizik bi trebalo da se prenese oflajn.

3. Komunikacija koja je zavisna od tastature zaglupljuje našu kulturu. Ljubaznost, pristojnost, elegancija i znanje su na klizavom terenu nula i jedinica. Naši poslovni mejlovi počinju da liče na poruke koje šalju tinejdžeri. Mislite da je to zločin bez žrtava? Ne slažem se. Naša kultura i njeni standardi su žrtve. To su takođe i naša deca koja će morati da uspeju u sve konkurentnijem svetu gde su obrazovanje i razvoj kritični faktori. Dok su mnoge zemlje poput Kine i Japana još više opsednute slanjem tekstualnih poruka od nas, one su takođe i više opsednute obrazovanjem, profesionalnim odnosima i poslovnom etikom. Da li želimo da naša deca budu neadekvatno opremljena?

4. Firma koja ne dozvoljava emajlove nema dušu. Samo nekoliko kompanija – naročito malih kompanija – mogu da se izvuku sa postavljanjem elektronskih barijera klijentima. Mnoge kompanije koriste virtuelne alate na dobar način i možda možete da se setite nekoliko koje dobro posluju a da nikad ni sa kim ne razgovaraju. Ali, uopšteno govoreći, to je teško, ako ne i nemoguće, da se obezbedi vrhunska uslugu klijentu bez ljudi.

Setite se neke čuvene kompanije koja se bavi uslugom klijenata , onlajn ili oflajn, i videćete da postoji zajednička nit ‘duše’ koja se okreće oko ljudske interakcije: Apple (Genius Bar), Nordstrom ( Gold Standard maloprodaja), Zappos (brz i neograničen pristup ljudi), USAA(kao prethodno navedeno) i ostale. A onda se setite kompanija sa najgorom uslugom i verovatno je jedan od njihovih zajedničkih linkova nepristupačnost ljudima.

Imamo na raspolaganju razne vrste alata za ostvarivanje komunikacije ali njihovo korišćenje u zamenu za, ili što je još gore, način da se izbegne direktna interakcija sa čovekom, nije moja zamisao progresa.


(Preuzeto sa sajta: BNET- 29.04.2011.)