Da li vam nedostaje vaše pravo zanimanje?

Svima nam je poznata priča kako su se štreberi iz osnovne ili srednje škole, koji nisu imali prijatelja, pretvorili u Bil Gejtse i Stiv Džobse. U svojoj poslednjoj knjizi, suosnivač majkrosofta Pol Alen kaže kako ga je Bil Gejts, kad je imao 13 godina, pitao, ‘Šta misliš kako izgleda da vodiš jednu od 500 najvećih američkih kompanija? ‘ a onda je rekao, ‘Možda ćemo jednog dana imati svoju kompaniju.’ Već tad je bio preduzetnik u razvoju.

Da li ste se ikad zapitali da možda niste promašili svoje zanimanje? Možda ste kad ste bili mlađi mogli da vidite neki nagoveštaj čime je trebalo da se bavite u životu.

Zašto je to važno? Pa, ne znam za vas, ali meni je bila potrebna decenija pošto sam počeo da radim da shvatim koji je moj poziv, u nedostatku boljeg termina. A zatim mi je bila potrebna još jedna decenija da otkrijem svoj pravi poziv. A rešenje je uvek bilo tu od samog početka … da sam samo obratio pažnju.

Postoji šansa da nas vežba može informisati u potrazi za pravim pozivom, za onim što najbolje radite. Ili, barem šta je najprirodnije za vas pre nego što ste postali preplavljeni različitim obavezama odraslih i ostalim smetnjama.

Kao izvršni direktor Applea Stiv Džobs je 2005 istakao u svom govoru na proslavi Stenford univerziteta:

"Vaše vreme je ograničeno, zato nemojte da ga gubite živeći život nekog drugog. Ne dozvolite da buka mišljenja drugih ljudi utopi vaš sopstveni unutrašnji glas."

Dakle, morate da verujete da će se tačke povezati u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto vašu petlju, sudbinu, život, karmu, šta god. Ovaj pristup me nikad nije izneverio i u potpunosti je promenio moj život.

Jedini način da se bavite sjajnim poslom je da volite ono što radite. Ukoliko ga još uvek niste pronašli, nastavite da ga tražite. Nemojte se smiriti dok ga ne pronađete.

Problem je što se ogromna većina nas jeste smirila. Pratimo stazu koju su nam drugi isplanirali, iz pogrešnih razloga. Ili pratimo stazu manjeg otpora, što skoro nikad nije dobra ideja. Ili smo skrenuli s puta iz nekih ličnih razloga.

Vežba koju želim da uradite je da se prisetite srednje škole ili čak i perioda pre, i proverite šta su ljudi rekli o vama u školskom godišnjaku ili pronađete neki drugi dokaz koji bi nagovestio kakva je bila vaša prava priroda. Ostanite otvorenog uma i vidite šta ćete otkriti.

Kako bih vam samo dao primer, u mom slučaju, vežba je u najmanju ruku bila prosvetljujuća. To se desilo sasvim slučajno. Istraživanje za jedan drugi blog me je odvelo do školskog godišnjaka gde mi se jedan moj prijatelj narugao, ‘Spor i istrajan pobeđuje’ zato što me je pobedio u matematici. I tad je bilo jasno da sam imao dosta interesovanja i da nisam želeo da ostanem fokusiran na jednu stvar zauvek. Voleo bih da sam to znao mnogo ranije.

Moj profesor matematike je napisao, ‘Puno talenta: a sad na posao!’ dok su dva moja prijatelja napisala skoro identične komentare, ‘ Za studenta kojeg je fakultet anonimno izglasao najomraženijim klincem. Uvek sam dovodio u pitanje autoritet i konvencionalnu mudrost i želeo sam da obojim svet svojim kreonom. Definitivno preduzetnički duh.

Bilo je nekoliko preporuka da budem neko sa kim je lako da se razgovara ili da mu se obrati za savet. To je savetnik u meni za koga decenijama u svojoj karijeri nisam znao da postoji.

Jedan nastavnik je napisao, ‘Bilo je zaista pravo zadovoljstvo posmatrati te kako se grčiš i uspešno probijaš. Izvini zbog slomljenih nogu.’ Dve priče iz mog života: ostalima nije uvek očigledno ili jasno na kojoj sam stazi ali na kraju uvek obavim posao.

Konačno, dok sam gajio iskrenu strast prema matematici i nauci (što sad nazivamo ‘tehnologija’) ostale akademske aktivosti me nisu zanimale. Jedan prijatelj je primetio kako dremam na času engleskog. To jedino ostaje nelogično: Nisam imao sklonosti ka engleskom jeziku ili pisanju. Ironično, zar ne?

U svakom slučaju, osvrt unazad mi je dao bolji uvid u ono što jesam. Da sam to uradio ranije možda bi mi to uštedelo dosta vremena i traženje sopstvene duše. Pa, pokušaje to isto. Garantujem, ukoliko vas ne prosvetli, biće barem nostalgično i zabavno. Meni je bilo.     

(Preuzeto sa sajta: BNET- 09.05.2011.)