Hoćete da povećate zaposlenost? Eliminišite ove zakone

Političari uvek predlažu donošenje novih zakona kako bi rešili probleme. Ali šta ako bi umesto toga eliminisali zakone? Reason.com je pitao nekoliko političkih eksperata, ekonomista i pisaca koje bi promene uveli kako bi došlo do porasta zaposlenosti u Americi. Neki od njihovih predloga su u suprotnosti sa onim šta nezaposleni želi. Na primer, pisac Ira Stoll smatra da kongres treba da prestane sa pružanjem pomoći nezaposlenima. I to nije kraj, on takođe predlaže:

…još bolje, restruktuirajte program osiguranja u slučaju nezaposlenosti ili neograničene pomoći vlade kako bi im se dozvolilo da eksperimentišu sa načinima da to rade. Ideja je da se program promeni da bi se stvorio podstrek kod nezaposlenih da nađu posao a ne podstrek da ostanu nezaposleni.

Dok mnogi ljudi izbezumljeno traže poslove, ima mnogo onih koji se baš i ne trude toliko. Njegovi predlozi uključuju davanje veće sume novca ljudima kojima treba kapital da pokrenu posao ili umesto davanja novca pojedincima, da se novac da preduzećima poput vaučera za zaposlenje.

Walter Olson, koji postavlja postove na blogu predivnog Overlawyered.com, predlaže da se prestane sa zakonima koji se tiču diskriminacije zbog godina. Njegovi razlozi:

Njegovi korisnici su među onima kojima je pomoć najmanje potrebna. Glavni cash-and-carry efekat zakona o pristrasnosti kad su godine u pitanju dodeljuje pravnu moć starijim vlasnicima poželjnih poslova poput menadžera, pilota i profesora na koledžu, koji ugroženi potezanjem tog pitanja mogu da izvuku otpremnine koje bi im u suprotnom bile ponuđene. Mnogo advokata se potroši kod završnih pregovora, koji ponekad izazovu bes kritikovanjem previsokih plata izvršnih direktora, paketa beneficija koje izvršni direktori dobijaju u slučaju gubitka posla i tako dalje.

Često je krajnji rezultat zakona protiv diskriminacije da ’zaštićena’ osoba ima problema da nađe posao. Poslodavci ne vole kad moraju da brinu o parnicama, propusti da se pokrenu parnice su retki i teški za dokazivanje dok je nezakonito zaključivanje parnica učestalije i skuplje. Kompanije lako mogu da pronađu pravni razlog zbog kog nekog ne žele da zaposle, pa to i rade. 

Peter Schiff, vlasnik brokerske kuće Euro Pacific Capital predlaže još radikalniji pristup dozvoljavajući slobodnom tržištu potpuno preuzimanje kontrole. On piše:

Kao što je zaposlenima dozvoljeno da napuštaju poslove iz nekog razloga, poslodavcima bi trebalo dozvoliti da zapošljavaju i otpuštaju iz bilo kog razloga, bez bojazni od sporova. Drugim rečima, obaveza plaćanja za zapošljavanje radnika bi trebalo da bude svedena na minimum. Poslodavcima će biti lakše da zapošljavaju radnike onog momenta kad znaju da su negativne posledice smanjene na minimum. Takođe, svi zakoni o radu koji štite poslodavce od zaposlenih, uključujući zakone o minimimu zaradama , bi trebalo da budu ukinute.

Reč je o radikalnom odstupanju od norme ali je ipak vredno pažnje. Poslodavci su mnogo nervozniji zbog zakona o minimalnoj zaradi i pravilima koja se tiču prekovremenog rada. Oni hoće da vide da li mogu da se snađu bez zapošljavanja novog radnika pre nego što preuzmu sav rizik koji novo zapošljavanje sa sobom nosi.

Pravnik iz oblasti zapošljavanja, Jon Hyman, nije diskutovao o razlozima navedenim u članku ali se zalaže za ukidanje Akta o korektnim standardima rada (FLSA, engleska skraćenica). Ovo je zakon koji reguliše stavke poput prekovremenog rada. Hyman piše:

U poslednjih 70 i više godina FLSA se razvijala putem kompleksne mreže pravila i interpretacija u anakroničan lavirint pravila kojih ne može da se pridržava čak ni poslodavac koji ima najbolje namere. Kladio bih se sa bilo kojim poslodavcem u ovoj zemlji da mogu da pronađem kršenja zakona kad je u pitanju njihovo isplaćivanje zarade radnicima. Nema smisla održavati šemu čijim zahtevima je nemoguće izaći u susret. Umesto toga, ono što je poslodavcima i radnicima potrebno je unapređeniji sistem koji bi obezbedio fer isplatu.

U stvarnosti, mnogi poslodavci pokušavaju da izbegnu pravila, procedure i parnice koristeći outsourcing ili rad na ugovor. Na primer, ako se zaposlite kod nekog moraju da vam plate minimalac bez obzira koliko ste produktivni. Ako ste plaćeni po satu i potrebno vam je 60 sati da odradite zadatak moraju da vas plate za tih 60 sati, uključujući 20 prekovremenih sati. Ovo je bez obzira da li ste efikasno radili. Pored toga, ako niste plaćeni po satu i zabušavate cele nedelje, vaša plata mora da bude ista kao prošle nedelje. Mogu da vas otpuste, ali ne mogu da zadrže platu.

S druge strane, ako radite na ugovor, možete da budete plaćeni po učinku. Na primer, ja za BNET radim na ugovor, ne kao zaposleni. Ako mi je potrebno 120 sati da napišem neki članak koji ne privlači veliku pažnju, moja plata je mnogo ispod legalnog minimuma. Ako mi je potrebno 30 minuta da napišem nešto što privlači pažnju čitalaca, to se odražava na moju platu. Krajnji rezultat je da ja imam kontrolu nad svojom platom i ponašam se u skladu s tim.

(Preuzeto sa sajta: BNET- 30.08.2011.)