Zašto niste bolji menadžer ukoliko posedujete ’socijalne veštine’

Koncept emocionalne inteligencije, i da li je žene više poseduju od muškaraca, i da li ih to čini  boljim vođama, je u poslednje vreme započelo debatu na ovom blogu. Sad imamo neka istraživanja sa Univerziteta Rotman škole za menadžment u Torontu i Univerziteta u Amsterdamu koja postavljaju pitanja koje se nalazi duboko ispod diskusije: Koja je veza, ukoliko postoji, između emocionalne inteligencije i karaktera? Da li posedovanje socijalnih veština znači da ste ljubazniji, blaži menadžer, ili efikasniji?

Da li užasni, zli šefovi poseduju emocionalnu inteligenciju?

Za razliku od ranijih radova koji su emocionalnu inteligenciju povezivali sa dobrim karakterom, ova nova studija se zasniva na radu da grubijani mogu da budu jako emocionalno inteligentni. Kako bi inače znali koga da izaberu i zagorčavaju mu život?

Istraživači su otkrili da tzv. emocionalna inteligencija samo služi da pojača ili da oslabi tendencije koje neko već ima. Sva emocionalna inteligencija ovog sveta neće iznenada od osobe koja je siledžija da napravi otvoreno i društveno biće koje će da učini da svi ostali funkcionišu bolje.

Na jednom testu istraživači su pitali ljude da odgovore na pitanja koja su kreirana tako da se vidi koliko je bio jak njihov ’moralni identitet’ ili koliko jako su sami sebe identifikovali kao moralnu osobu. Oni sa jačim moralnim identitetom se jesu ponašali manje sebično od ostalih, ali oni koji su bili najnesebičniji su bili oni koji su imali i jak moralni identitet i koji su najbolje mogli da modifikuju svoje emocije u zavisnosti od situacije. Ta sposobnost je karakteristična za emocionalnu inteligenciju.

Na drugom testu istraživači su postavljali pitanja koja su kreirana da odrede koliko povlađujete ili koliko ste skloni manipulacijama. Na primer, učesnike su pitali da li se slažu sa sledećom izjavom: ’Svako ko svakome u potpunosti veruje traži nevolju.’ Onda su ih pitali da li su ikada uradili nešto kao što je na primer da prave nekome teškoće na poslu. Kao što možda i pretpostavljate, oni koji su sebe opisali kao više makevijalisticki tip su najverovatnije počinili neki oblik antisocijalnog ponašanja. Ali, najgori počinitelji su bili oni koji su bili i makevijalistički tip i koji su imali najbolju sposobnost da manipulišu svojim emocijama.

Pa, da li je  to završna reč?

Akademska literatura na ovu temu se nalazi svuda. Jedna studija o kojoj sam ranije pisao je otkrila da inteligencija članova jednog tima nije imala mnogo toga zajedničkog sa učinkom, i da su umesto toga timovima bili potrebni ljudi sa boljim socijalnim veštinama. Druga studija je pokazala da lideri koji su sebe videli kao moćne, imali slabe socijalne veštine i da su njihovi timovi zbog toga patili. U prvom slučaju istraživači su otkrili da su timovi koji su imali više žena imali bolji krajnji učinak i zastupali su mišljenje da bi više žena, za koje se često  misli da imaju bolje socijalne veštine od muškaraca,  trebalo da se postavi u timove koji nisu međusobno dobro sarađivali.

Kada bi to bilo tako jednostavno. Očigledno je da žene mogu da budu arogantne i nekooperativne isto kao i muškarci. ’ Najveće svađalice sa kojima sam ikad radio bile su žene’, pisao je BNET komentator. Čak i neko ko poseduje odlične socijalne veštine a nije zainteresovan da doprinosi neće biti od neke pomoći svom timu.

Posle čitanja svih ovih studija, ne mogu a da se ne otmem utisku da je emocionalna inteligencija poput vrste piva. Loša osoba ne postaje dobra kada popije previše alkohola. Samo postaje loš pijanac. Kada se sve uzme u obzir, pitam se koliko emocionalne energije je zaista prisutno na radnom mestu. Ako žene imaju više emocionalne inteligencije od muškaraca to bi jedino imalo smisla ako su žene ljubaznije od muškaraca. Takva neravnoteža se čini poprilično neverovatnom. Ali, da li bi vam bilo bolje da radite sa nekim ko je jako ljubazan ali možda ima prikrivene motive ili sa nekim ko je antipatičan ali ima dobro srce?