Zašto smo ugroženi od strane moćnih žena lidera?

Šta je to sa harizmatičnom, jakom, ženom liderom koja ljudima predstavlja toliku pretnju? Da budem iskren, ni sam nisam u potpunosti siguran. Ali, siguran sam da se manje-više polovina zemlje oseća ugroženo od strane Sarah Palin. Takođe bih se kladio da bi ti isti ljudi poricali da je to istina.

Takođe sam siguran da ovaj fenomen nije u vezi sa Palin ili njenom politikom. Mislim da naša reakcija na Palin otkriva neke neočekivane stvari o nama i našim pravim osećanjima o različitosti koja su suprotna konvencionalnoj mudrosti.

Preciznije, mnogo se priča o tome koliko smo daleko otišli kad je u pitanju naše prihvatanje različitosti ali naše ponašanje je u potpunosti drugačije. Da budem još precizniji, izgleda da smo prestravljeni od moćnih žena lidera koje ne misle i ne ponašaju se onako kako bismo mi to želeli.

E sad, kad se konsultujem sa kompanijama i direktorima, tražim nejednakost između percepcije i realnosti. Moram vam priznati, ovo mi sigurno liči na izvor svih nejednakosti. Osim toga, to verovatno značajno utiče na poslovni svet.

Pa, koji je dokaz za sve ovo? Pa, neosporan je kvalitet žene zvezde, njena harizma, njena sposobnost da zapanji ljude i pokrene opštenarodni pokret, tj. Pokret čajanka. Kao što je Pat Buchanan rekao pre skoro dve godine:

‘Kada je (Sarah Palin) izabrana za guvernerku Aljaske, došla je u St. Paul i bila je nacionalna senzacija. Imala je nešto u sebi kad je reč o autentičnosti, imala je petlju, borila se protiv establišmenta kao mlada žena i guverner, ističući porodicu, radeći sve te stvari odjednom.’

‘Zemlja se zaljubila u nju. Prestravila je demokratsku stranku, Biden je kukao da je možda trebalo da izaberu Hilari. Imala je nešto na umu za te dve nedelje i to je pokazala. Nijedna druga politička figura, muškarac ili žena u nekoj drugoj partiji, to nije mogla da uradi.’

A opet, često su je napadali, na primer:

Prema Carlu Bernsteinu, ‘ Ona je demagog. Ona je neznalica. Ona je ekscentrik… (McCain) počinjen je skoro nepatriotski čin u odabiru Sarah Palin zato što je ona očigledno nekvalifikovana za više državne organe.’ To je samo jedan od hiljadu napada na Palin u medijima, da ne spominjemo milion ostalih komentara.    

Palini raniji intervjui sa ABC-jevim Čarlsom Bibsonom i CBS-ovom Katie Couric bili su obeleženi kao propast, što su verovatno i bili, previše ljudi je ismevalo ili napadalo njenu inteligenciju a prava istina je da je McCainova kampanja  loše pripremila za stupanje na nacionalnu scenu.

Prilepljene su joj etikete ‘idiot’ i ‘glupa’ zato što je pisala beleške na ruci pre govora na konvenciji ‘Pokret čajanka’. Zašto, ne znam. Ja koristim beleške za svaki svoj govor.

Svako od vas bi trebalo da prepozna na šta sve ovo upućuje zato što ste to videli ranije. To se zove bes i prozivanje. Deca to rade kad su uplašena. Odrasli to takođe rade, iz istog razloga.

Pa zbog čega to rade? Čemu neslaganje? Jednostavno je. Naše ponašanje se ne poklapa sa našim rečima, u realnom životu, mi nismo toliko napredni i ne prihvatamo različitosti kao što pričamo da jesmo. Evo šta Naša Reakcija na Saru Palin otkriva o nama:

Mi smo ‘radi kako ti kažem, a ne kao što radim’ kultura. Deci govorimo da odelo ne čini čoveka, govorimo da su svi jednaki, ali kad je u pitanju doslednost onome o čemu pričamo, ne pridržavamo se toga. Palin je lepa, nije baš sofisticirana i ne baš naročito rečita. Kako to tumačimo? Glupa plavuša.

Ugroženi smo od moćnih žena. Gledajte, nisam psihijatar, pa nemojte od mene da očekujete da vam objasnim zašto je to tako. Naravno, imam nekoliko teorija, ali što da se mučim. Dokaz sam za sebe govori. Bes proizilazi iz straha, kraj. Ja čak ne mislim da politika ima nešto s tim. Isti problemi su možda bili u igri u kampanji Hilari Klinton 2008.

Volimo da svrgavamo lidere u istoj meri kao što volimo da ih postavljamo. Naša opsesija stvaranjem kulturnih ikona ili heroja i uživanje da ih posmatramo kako propadaju je apsolutno ista stvar koju deca rade svojim roditeljima. Tako je, reality televizija se obraća detetu u nama.

Tiha većina Amerike je i dalje živa i puna energije. Ljudi ili vole Palin ili je mrze, odnos je možda 50-50, ali to nikad ne bi saznali putem medija, blogosfere ili provodeći vreme negde na obali ili u velikim gradovima. Čak i u doba informacija, kad mislimo da smo svi povezani, tiha većina ostaje uglavnom tiha.

Naša kultura koja je opsednuta gedžetima, vodi nas u pogrešnom pravcu. Čini se da se povećava efekat ’Odelo ne čini čoveka’ zato što ovih dana retko izdvajamo vreme kako bi videli u čemu je suština. A kako i bi kad bi pre uživali u zabavi sjajnih predmeta poput emaila, sms poruka i tvitera.

Pre nekoliko meseci sam pisao o jazu između prosečnih primanja muškaraca i žena. To je mit u potpunosti. Imamo zakone koji regulišu kako se ponašamo prema ženama na radnom mestu. Šta zaista mislimo i šta zaista osećamo prema jakim, ženama vođama, svesno ili ne,to je druga priča.

Sad znate šta ja mislim. Šta mislite? Da li postoji nepodudaranje između načina na koji pričamo o razlikama i kako se zaista osećamo kad su u pitanju žene vođe? Ukoliko postoji, zašto je to tako?

(Preuzeto sa sajta: BNET- 29.06.2011.)