Da li se isplati ulagati u znanje?

Ulaganje u ljude i njihovo znanje jeste pretpostavka razvoja svakog društva. Bez osposobljenih i obrazovanih ljudi nema ekonomskog razvoja bilo koje zemlje. Kvalitet ljudskih resursa jeste jedan od glavnih izvora bogatstva jednog društva. Moderna privreda traži obučene ljude, ljude koji su prilagodljivi novim trendovima.

Ulaganje u obrazovanje  i usavršavanje ljudi jeste najbitnij element razvojne politike jedne zemlje. Zbog toga što planiranje kadrova i njihovo obrazovanje predstavlja ključno pitanje svakog društva ono ne predstavlja potrošnju već investiciju u budućnost.

U modernoj ekonomiji znanje je najvažniji resurs savremenog poslovanja. Upravljanje znanjem je jedna od glavnih komponenti savremenog menadžmenta. Tržište sve više traži kreativne i inovativne ljude. Za poznavanje tržišta potreban je sve veći fond znanja.

Iako to u današnje vreme deluje kao fraza, najcenjenije i najbolje plaćeno je znanje. Što više znanja čovek poseduje bolje će biti plaćen. Onaj ko poseduje znanje oseća se sigurnim jer  uvek lako može pronaći novi posao. Osobe sa velikim znanjem je veoma teško pronaći.

Današnje vreme nameće nove izazove. Prošlo je vreme kada se po završenoj školi i dobijenom poslu u  određenoj profesiji ostajalo do kraja života. Period boravka  jedno firmi se skraćuje. Već postaje dominantno mišljenje da ako čovek u toku svog radnog veka ne promeni posao 5-6 puta onda nije imao bogatu, uspešnu i sadržajnu karijeru. Obrazovanje u savremenim uslovima mora imati stalan karakter, jer ono što se nauči u mladosti, ne može biti dovoljno u zrelom dobu. Ne može se očekivati da će usko specijalizovani kadrovi danas biti potrebni privredi u budućnosti. Zbog toga treba nastaviti obrazovanja u samoj praksi, kroz rad i uz rad. Više ne postoji starosno doba za bilo koji stepen obrazovanja. Na bilo kom mestu i u bilo kom starosnom dobu moguće je sve više primati obrazovanje, koje treba da olakša da se neka profesionalna aktivnost odvija na najbolji mogući način.

Pre samog zapošljavanja podrazumeva se znanje rada na kompjuteru, vozačko znanje, znanje stranog jezika. Ali i kad se čovek zaposli mora nastaviti sa učenjem. Nikako se ne sme dozvoliti da se učenje svodi samo na ono što zahteva poslodavac. Sve vreme dok se radi za poslodavca mora se držati korak s trendovima u oblasti znanja.Osoba koja nakon dosta godina provedenih na radnom mestu ostane bez posla,a nije proširivala svoje znanje, teško će naći novi posao jer su se za to vreme desile velike promene u preduzećima, znanju, tehnologiji... Znači, uvek se treba usavršavati u onome što se radi na poslu, ali i u onome što nije direktno vezano za radno mesto.  Neophodno je razviti strast za stalnim sticanjem novih znanja.

U 21. veku, se više nego ranije postavlja zahtev za stalnim i neprekidnim učenjem, ne samo u školi i na fakultetu već i po njihovom završetku. Reč je o obrazovanju tokom celog života. Celoživotno učenje je sredstvo za ostvarenje ekonomskih i socijalnih ciljeva. Permanentnim obrazovanjem zaposleni stiču nova znanja i  primenjuju ih u praksi.


Ulaganje u ljude i njihovo znanje jeste pretpostavka razvoja svake kompanije. Bez osposobljenih i obrazovanih ljudi nema ni razvoja bilo koje kompanije. Iza imena svake uspešne kompanije stoje ljudi. Ljudi, njihovo znanje, stručnost i kompetencije budućnost su svake kompanije. Stalno učenje uslov je opstanka svake firme. Sve više se uvažava saznanje da kapacitet preduzeća ne zavisi samo od tehnološke modernizacije, vać i od nivoa obrazovanja i od uključivanja nauke u tehnološke i ekonomske procese. U uslovima sadašneg dinamičnog naučno-tehnološkog progresa, posebno se postavljaju veliki zahtevi prema kvalitetu ljudskog resursa kao glavnog izvora bogatstva jednog društva. Moderna privreda traži dobro obučenu, prilagodljivu radnu snagu, tako da obrazovanje i usavršavanje zaposlenih i menadžera, predstavlja nerazdvojni deo svake uspešne razvojne politike.

Kompanija svoju konkurentnost na tržistu izmedju ostalog postiže i količinom veština i znanja kojm raspolažu njeni zaposleni. Znaje predstavlja temelj konkurentske prednosti jedne kompanije i osigurava njen dugoročni rast i razvoj. Znanje i učenje postaju sve više deo organizacione kulture. Preduzeća koja imaju stručno osposobljene kadrove imaju daleko veće šanse za uspeh na tržištu i za ostvarivanje natprosečnih poslovnih rezultata. Organizacijama koje ne upravljaju efikasno svojim znanjem preti propadanje na tržištu.

Dobra strateška rešenja su dobra onoliko koliko su osposobljeni zaposleni koji ih sprovode. Poslovni uspeh nastaje ukoliko kompanije imaju organizacione sposobnosti da dobre ideje pretvore u tržišnu vrednost. Takve organizacione sposobnosti u suštini čine kolektivne veštine njihovih zaposlenih i kultura organizacije.

Kompanije moraju kreirati strategiju obrazovanja zaposlenih, polazeći od potreba zaposlenih sa jedne strane i pravca kojim se kompanija želi kretati u budućnosti sa druge strane. Veoma je važno omogućiti zaposlenima da posećuju ustanove i centre za transfer znanja. Na ovim skupovima zaposleni prisustvuju radionicama sa raznim poslovnim tematikama. Pokrivaju se raznolike teme iz područja finansija, menadžmenta, marketinga, poslovnih komunikacija, prodaje, ljudskih resursa itd.   Radionice su interaktivne i pune učenja kroz praktičan rad.

 Prosperitet i razvoj svake zemlje danas zavisi od brzine sticanja novih znanja. Zato bi trebalo učiniti sve da škole, fakulteti i edukativni centri postanu omiljena mesta gde se ljudi okupljaju, edukuju i druže bez obzira na starost, pol i dr. Nivo i struktura obrazovanosti ljudskog resursa u preduzećima su garant doprinosu ekonomskog i društvenog razvoja.

Globalizacija danas znatno pojačava tržišnu konkurenciju. Tržišnu borbu prate učestale i radikalne promene u tehnologiji, politici, demografiji itd. Zbog toga je nužno stalno pratiti promene te ih analizirati. Stabilnost poslovanja je nestala a zavladalo je kontinuirano prilagođavanje. Za prilagodjavanje je nužna fleksibilnost svih organizacionih nivoa a ono se ne može ostvariti bez znanja i samostalnog odlučivanja. Radnici postaju sve stručniji ali bez obzira na tu činjenicu nameće se kao nužnost proces stalnog učenja tj. dodatnog obrazovanja. Kontinuirano obrazovanje može najbolje organizovati menadžer koji potstiče proces stvaranja znanja. To je menadžerska funkcija koja se sve više afirmiše u poslovnim organizacijama.